#12pitanjaza
Oto Oltvanji
MOLJAC: 1. Šta vas je inspirisalo da postanete pisac?
OO: 1. Želeo sam da radim drugima ono što su pisci koji su me oduševili radili meni. Još u detinjstvu poriv za pričanjem priča postao je toliki da sam prosto morao da krenem da ih zapisujem. I, evo, sve ovo vreme nisam stao. Pomoglo je verovatno i što su me roditelji u drugom osnovne za „uspeh u školi“ nagradili pisaćom mašinom.
MOLJAC: 2. Naziv vašeg poslednjeg dela?
OO: 2. „Kako sam postao detektiv“.
MOLJAC: 3. Ebook – za ili protiv?
OO: 3. Kao kolekcionar čiji je stan zatrpan knjigama, volim ih kao predmet velike lepote, njihov miris, težinu u rukama, teksturu strana, ali čitajući neke knjige na e-čitaču potpuno sam zaboravio u kom su formatu i mislim da je u tome suština. Kad je knjiga dobra, trebalo bi da je svejedno.
MOLJAC: 4. Kako se nosite sa lošim kritikama?
OO: 4. Loše. Ali čeliče.
MOLJAC: 5. Da li je bolje promovisati se preko interneta ili drugih medija?
OO: 5. Mislim da to uskoro više neće biti pitanje izbora. Postojaće samo internet. A pisci koji su mu vični i koriste ga maštovito kao nužnu alatku – a ne kao zavisnost ili žderač vremena – mogu od njega samo da imaju koristi.
MOLJAC: 6. Koji pisci su najviše uticali na vaš stil pisanja?
OO: 6. Retko sam skidao nečiji stil jedan kroz jedan (što, inače, ima svojih prednosti, posle to ruho odbacite kao zmija staru košuljicu). Više sam pozajmljivao neke elemente, mućkao ih, pokušao da ih pretvorim u nešto svoje. Ali stilski su na mene najviše uticali, a da sam toga svestan: Piter Straub, Džon Feris, Džejms Elroj, Ros Mekdonald, Džon Le Kare, Tim Pauers, Majkl Šejbon, Lora Lipman, Dženifer Egan.
MOLJAC: 7. Kakav uspeh očekujete od vašeg dela?
OO: 7. Da zabavi, nadahne, navede na razmišljanje. Da se čita i kroz koju deceniju.
MOLJAC: 8. Koja vam je ciljna publika?
OO: 8. Svi. Mudre glave iz izdavaštva mogle bi vam reći da to nije naročito pametna strategija, a tokom vremena sam se verovatno čak i rasplinjavao u interesovanjima, umesto da sam gradio usredsređenu, posvećenu publiku, ali istinski želim i radim na tome da moje knjige mogu da čitaju svi koji to požele.
MOLJAC: 9. Opišite svoje poslednje delo u 12 reči.
OO: 9. Tetka i sestrić rešavaju deset raznovrsnih kriminalističkih slučajeva za decu i odrasle.
MOLJAC: 10. Savet za buduće pisce?
OO: 10. Čitajte, pišite, živite. To je sve što vam treba.
MOLJAC: 11. Gde biste voleli da gostujete?
OO: 11. U Londonu, recimo. Zašto tamo? Kad je u dugovečnom i uticajnom „noar“ serijalu o svetskim gradovima mali ali probojni američki izdavač Akašik buks pre koju godinu objavio antologiju krimi priča Zagreb Noir, neki učesnici u projektu putovali su u glavni grad Velike Britanije na promociju knjige. Tad sam pomislio: Hah, baš lepo i zgodno. U međuvremenu se desilo da je na red došao Beograd i da sam se, uz veliku sreću i čast, našao kraj nekih zvučnih imena među koricama knjige Belgrade Noir, ali desila se i korona.
MOLJAC: 12. Održavanje vaše sledeće promocije?
OO: 12. Možda u izlogu knjižare. Jedan od mojih najvećih idola, pokojni „zločesti dečko“ naučne fantastike Harlan Elison, imao je običaj da piše u izlozima knjižara u promotivne ili dobrotvorne svrhe. Kupci bi mu davali ključne reči koje onda mora da utka u priču pisanu na licu mesta. Krajnje egzibicionistička postavka, koja istovremeno demistifikuje stvaranje, a zgodan je način da se predstavi pisac i njegovo delo. Ne znam da li bih umeo, ali voleo bih da probam. Plus, distanca. Plus, zaštitno staklo.
0 Komentara