Raskošna arhaičnost „Hromog vuka“
Ako ste tragali za delom u kome su sabrani atmosfera mračnog doba turske Srbije, misteriozna ubistva koja razrešava jedan jeromonah i mitološki elementi koji nose dah epske fantastike, ova knjiga će biti baš po vašem ukusu. Njan autor Nenad Mitrović stvorio je delo puno tame, strave i mutnih slutnji, ali blistavo u svojoj originalnosti i želji da sačuva dah arhaičnih, pomalo zaboravljenih vremena.
Početak 19. veka, doba najmračnije, kao i pred svako svitanje i ustanak protiv Turaka, donosi krvoločne, zastrašujuće i zagonetne smrti u malo selo Кurjakovići, u Кragujevačkoj nahiji. Hadži Mustafa, paša Beogradskog sandžaka, šalje svog čoveka od poverenja, jer omonaha Bogdana, da razreši ove neobične slučajeve. U maniru današnjih kriminalističkih inspektora, mladi monah će se suočiti sa dokazima, sumnjama i stranputicama, ne sluteći da će sve u šta je do tada verovao biti dovedeno u pitanje, pa čak i to da li će uspeti da sačuva svoj život. Od prvih stranica čitalac kao da seda u neki zamišljeni vremeplov i uranja u tamu nekada gustih, tamnih, jedva prohodnih šuma divljačne Šumadije, izlokanih mračnim špiljama, izbrazdanih jarugama, klisurama, vododelnicama, ispresecanih vučjim zavijanjima i putevima po kojima putnike jednako pljačkaju hajdučke čete i okrutni Turci haračlije. U atmosferi straha, bezumlja i neizvesnosti, kada je svaki preživljeni dan nagrada, rađa se ova neobična priča koja dinamičnošću, neočekivanim obrtima i majstorskim otpetljavanjem zapetljanog slučaja drži pažnju do poslednjeg retka romana.
U jarko oslikanim likovima, koji nasuprot tami koja ih okružuje naprosto blješte, skriva se sva dinamika radnje. Bilo da se vežete za mladog markantnog sveštenika Bogdana, koji ispod mantije nosi bodež, hrabro srce i vrelo telo, gospođu Vericu, čija tajanstvenost i harizma zanose svako muško koje joj se približi ili deo porodice koji ju je odbacio, oličen u deci iz drugog braka Veričinog oca, tradicionalno lukavih i izopačenih Latina, svaki od njih ostaviće jak utisak. Umetnute epizode prožete retrospekcijom usporavaju radnju i nose objašnjenje za svaku zamućenu sliku. U njima se otkrivaju detalji iz prošlosti koji razotkrivaju svaki karakter, svaku tajnu, svaki tren iz sadašnjosti i nijedan detalj nije napisan slučajno, već samo čvrsto sklopljeni daju celinu savršenog smisla. Uvođenje istorijskih ličnosti daje poseban pečat ovom delu. Hadži Mustafa-paša, poznat kao „srpska majka“ sirotinje raje, prikazan je kao čovek koji u svom okruženju traži red i vladavinu mira. Uz njega se samo nakratko, ali upečatljivo, pojavljuje Dositej Obradović, koji svu simboliku romana objašnjava iz starih knjiga o legendama Soraba razrešavajući značenje tog mističnog hromog vuka, koji tera strah u kosti seljacima u srcu Šumadije kada se njegov avetni dah pomeša sa nečastivim silama u hladnim i mračnim zimskim noćima. I koliko god tragovi išli ka jednom, logičnom pravcu, sve će postati nelogično kada se umešaju neočekivani detalji sakupljeni sa ruba onostranog, zapetljani u perverzne rituale i natprirodne preobražaje. I sve će postati neizvesno, čak i to da li će Bogdan ikada saznati pravu istinu o avetnim zverima ili će njihov kužni zadah zauvek nositi na tragovima svojih stopa po prljavim turskim uličicama Vračara. Ali, ma koliko svaki segment ovog romana nosio veliku vrednost, ipak je najvredniji jezik kojim je napisan.
Nenad Mitrović je već u svom predgovoru objasnio koliko je truda i vremena, ali i mašte uložio ne bi li na najbolji način vratio davno prohujale reči i izraze u našu stvarnost. Svako narodno zborenje, turcizam, romanizam ili kovanica odišu takvom lepotom da bi se moglo reći da je ova knjiga kao stvorena za prave jezičke sladokusce, posebno one kojima je arhaično blisko srcu. Upravo ovako napisano, delo dobija još veću umetničku vrednost jer ne samo da oslikava Srbiju 19. veka, njene društvene prilike, njene stanovnike sa svim svojim verovanjima, nadanjima i prostim životima, već i uspeva da prenese poruku da se zlo nikada ne iskorenjuje sasvim i da je ovo čudno parče sveta na kome živimo od pamtiveka večita pozornica za bespoštednu i uvek tinjajuću igru dobra i zla.
Napisala Jelena Dilber
Izvor: Tragač za zrnom dobra
0 Komentara