I tako……pucnuli smo prstima, a 365 dana se konvertovalo u jedan momenat, ostavivši nas da se pitamo “Šta se, dovraga, desilo”. Desila se nova godina, prosto i jednostavno, a deja vu čuči u tome da je, kao i prethodna, prošla brzinom svetlosti. Ova “nova”,doduše, odlučila je da taj deja vu razbije. Kako ga je razbila? Oh, you know……Australija je maltene izgorela, ekonomije su padale, vlasti uzdizale, šišmiš je otvorio vrata epidemiji, karantin je sva ta vrata pozatvarao. Kucnuo je čas promene. Nažalost, taj čas je bio policijski. Beli čovek je odlučio da ubije crnog čoveka, time izazvaši građanski rat. Gumeni meci su pucali, brane su pucale, Rusi su nešto tajili, Tramp je nešto tajio…drugim rečima, navukli su maske, gomila ljudi je ostala bez posla, gomila bez života …….a najbolji deo…još nisam ni došao do teorija zavere. Dakle, da rezimiramo. Horor na sve strane u svom punom jeku.
Posle svega ovoga, imate svako pravo da pitate: “Zar nam je potrebno još horora”? Moj odgovor na to je “Da”. Ne zato sto želimo da vas “zaplašimo”, već zato što želimo da vas mentalno uposlimo i odvedemo misli na neku drugu stranu. Recimo “Šta ako me još pored pandemije napadne vampir”? ili “Da li nam nakon pandemično-apokaliptičnog razgrabljivanja toalet papira ostaju samo tri školjke”? No, da ubacimo i malo ozbiljnosti za promenu, ljubitelji horora željno iščekuju svako novo ostvarenje kako bi u svoj trenutni beg od stvarnosti ubacili malo adrenalina, misterije, a pre svega, dobre zabave. E, pa mi smo poželeli da tu dobru zabavu prebacimo u olovom otisnute reči. Na vama je da budete glavni recenzenti, ukažete nam na greške i utičete na nas da u svakom pogledu budemo bolji.
Besan 2 je svoj literarni horor započeo davno pre ovog realnog. Sa krajem prethodne godine, bio je i kraj konkursa za kratku horor priču i svi oni koji su se prijavili, dočekani su raširenih ruku. Nažalost, nije bilo moguće objaviti sve priče svih autora, ali ja se iskreno nadam da ćemo nečija imena ugledati u narednom izdanju. E sad….šta sadrži Besan 2 i po čemu je drugačiji od svog prethodnika. Lično, smatram da je kvalitet ove zbirke za nivo porastao u odnosu na prošlu. Kad to kažem mislim i na “stare” autore sa novim pričama. Opet….. kao neko ko je tu od samog starta, ne mogu da budem sto posto objektivan koliko god se trudio i neću preterano da se bavim analizom samih stilova. Samo ću reći da mi je izuzetno drago što svako piše na sebi svojstven način. Sam horor….ili još bolje elementi horora, prisutni su u svakoj priči bila ona više SF, gotik ili folklorno orijentisana. Međutim…..on za svakoga predstavlja posebno viđenje. Po mom ukusu, moglo je i krvoločnije, ali po mišljenjima ljudi koji su imali priliku da pročitaju priče u pripremi, najbolje su im one u kojima se horor naslućuje, ali ne udara direktno, bajonetom u butnu arteriju. Naravno, sam horor ima univerzalni jezik. Stoga, posebno mi je drago da su pisci, ne samo raštrkani širom Srbije, već i van nje. a da to prelazi u sada već standardnu stvar iz godine u godinu.
Najveća novina u odnosu na prošlogodišnju zbirku je vizuelni deo. Tačnije deo sa slikama. Ovo je bila zajednička odluka nas i naših izdavača kako bismo dve vrste umetnosti spojili u jedno delo. U zbirci se uz deset priča, nalazi i deset slika koje su odabrane da predstavljaju svaku. Autor ovim Dalijevsko-Pikasovskim stilom je Atelje Todor, a radimo na tome da se kopije slike po želji mogu kupiti da nekoj od budućih promocija. Ja se nadam da će postati ustaljeno, da u svakoj sledećoj zbirci, ubacujemo nešto novo, bile to slike, pesme ili nešto treće.
Što bi rekao matori lisac Alis:
“Welcome to my nightmare, I think you are going to like it”
0 Komentara