Mastilo od sipe – Zora Davidović
U dubinama mora živi neobično biće koje se od neprijatelja brani – mastilom. I to crnim. Zaogrnuta plaštom tame, sipa nestaje brzo i lako da bi se opet negde pojavila u svom sjaju svojih osetljivih pipaka u potrazi za životom.
U našem svetu takođe žive neka bića kojima je mastilo spas i sredstvo traganja za smislom života. Ta bića su pisci, a mastilo je njihov plašt pod kojim pišu svoje stranice Univerzuma. Nevidiljivi a uvek prisutni, oni pišu i za nas i tumače nam skrivene tajne duha i stvari koje često nismo u stanju da razumemo, a kamoli opišemo.
Zbirka priča “Mastilo od sipe”, Zore Davidović, je upravo jedno takvo traganje pisca koji piše crnim mastilom u bojama koje su veće i od života. Slova se pojavljuju na papiru, čas teška čas razigrana, ponekad tužna ili samo setna, i reč po reč nam dešifruju strasti, misli, stvari i ljude koji plove Okeanom života, tu oko nas. Priče su pisana kao male poeme života, duboko iskrene i nabijene emocijama, okom oštroumnog posmatrača i učesnika, sve u isto vreme. Pisane su za nas, o nama, i u sebi nose poruke koje možemo lako da prepoznamo i još lakše razumemo.
Veštim potezima pera, Zora Davidović crnim mastilom, kap po kap, slika čudesne predele života u kojima nismo samo nemi posmatrači već postajemo i aktivni učesnici, često sa pokojom suzom u uglu oka. Iako su pisane iz ličnog ugla, o obliku duboke ispovedne proze, priče imaju univerzalna značenja i poruke koje svako nas duboko krije nosi u sebi, zaogrnute tamnim mastilom zaboravljenih sećanja.
Oduvek sam mislio da su knjige kao ogledala: u njima vidimo samo ono što nosimo u sebi. Zora Davidović, kao sakupljač magičnih slova i kovač lekovitih reči, ovom zbirkom nam je ponudla svoje ogledalo, stvorenom mastilom od sipe, da sami pogledamo u sebe.
Izvor: autorka Zora Davidović
0 Komentara